Imati jednu lozinku za sve jednako je kao i poslati otvorenu pozivnicu hakerima: "Prokuži me jednom i možeš mi cijeli identitet ukrasti". Trebaju nam posebne lozinke za login, za internetsko bankarstvo, za e-mail, za ovo, za ono...
A svaka lozinka trebala bi biti – neki programi čak drugačije lozinke ne prihvaćaju - nasumični niz malih i velikih slova uz pokoju znamenku. Kako smisliti brojne takve lozinke koje možete lako zapamtiti (da ih ne morate okolo nositi zapisane na papiriću koji može pasti u pogrešne ruke), a da odgovaraju svim zahtjevima? Sasvim lako – uz malo mnemonike.
Potrebno je samo smisliti najobičniju rečenicu koju možete zapamtiti. Uzmite, recimo, da imate sina (ili nećaka) po imenu Marin koji je odlikaš. Rečenicu koja glasi "prošli tjedan je Marin donio tri petice iz škole" pretvorit ćemo u "ptjMd35ish". Eto vam velikih i malih slova koliko hoćete, s brojkama, niz je naizgled nasumičan, a možete ga zapamtiti.
Ili "nikako ne mogu zapamtiti password za Gmail, već sedam sam ih isprobao": nnmzpzGv7sii.
Ili "dokle će me Štef gnjaviti da promijenim te tri lozinke?": dchmSHgpt3l.
I tako dalje....
Marko Fančović/VLM